Istočna i jugoistočna Evropa suočavaju se sa dubokim ekonomskim “ožiljcima”. Visoka inflacijaInflacija je povećanje opće razine cijena u određenom vre... uz slab ekonomski rast ne obećava svijetlu budućnost. Ovo je procjena izvršne direktorice Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Kristaline Georgijeve. Na konferencije sudjelovao i guverrner CBBiH Senad Softić.
“Ukoliko analiziramo ekonomski rast, regja se suočava sa dubokim ekonomskim ožiljcima“, rekla je Georgijeva na konferenciji koju su u Dubrovniku organizovali MMF i Hrvatska narodna banka.
Prema trenutnoj prognozi MMF-a za Jugoistočnu Europu 2024. godina, izuzimajući Bjelorusiju, Rusiju i Ukrajinu, očekuje se 3,5 posto manji rast od onog koji se očekivao neposredno prije pandemije 2020. godine.
“To je kao da uzmete 50 milijardi eura iz džepova ljudi tokom ovih pet godina“, rekla je šef MMF-a. Georgijeva je navela da uporno visoka inflacija i slab rast ostaju glavni izazovi za region. “Glavna inflacija pada od kraja 2022. godine. Opak i dalje je bolno visoka, a bazna inflacija tek treba da pokaže jasne znake pada. Predviđamo da će inflacija ostati znatno iznad ciljeva centralnih banaka poslije 2024. godine“, rekla je ona, prenosi BHRT.
Senad Softić naveo izazove tržišta rada
Zaključeno je da je neophodno da sve zemlje ojačaju otpornost na šokove Jako je bitno primjeniti politiku usmjerenu na blagovremeno identificiranje rizika. Neophodno je diversificirati kanale snabdijevanja, povećanje nivoa međunarodnih rezervi i jačanje javnih financija. Na dvodnevnoj konferenciji pod nazivom “Kreiranje politike u nemirnim vodama: podticanje otpornosti u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Europi”, istaknuto je da će te mjere omogućiti zemljama da se bolje suoče s izazovima i osiguraju stabilnost i održivost u budućnosti, saopćeno je iz Centralne banke Bosne i Hercegovine.
Tema konferencije, na kojoj je učestvovao i guverner Centralne banke BiH Senad Softić, bila je razmatranje glavnih izazova s kojima se zemlje Jugoistočne Europe suočavaju. Poseban fokus je bio na geopolitičku fragmentaciju, šokove u distribuciji, uključujući i aktuelnu energetsku krizu, kao i ubrzane klimatske promjene.
Učesnici su diskutirali o mogućnostima za prevazilaženje ovih izazova putem odgovarajućih fiskalnih, monetarnih i strukturnih mjera.
Softić je od domaćih izazova izdvojio one koji su vezani za tržište rada. Napomenu je demografsku strukturu, nezaposlenost i odlazak visokoobrazovane i kvalificiranost radne snage prema zemljama zapadne Europe.
On je naveo potrebu za intenziviranjem investicija u obnovljive izvore električne energije kako bi se osigurala srednjoročna i dugoročna energetska održivost. Očekuje da bi MMF ovo trebao uzeti u obzir kod razvoja novih programa MMF-a sa Bosnom i Herecgovinom. Softić je posebno naglasio važnost saradnje i zajedničkog rada, usprkos trendovima fragmentacije.
Približavanje Bosne i Hercegovine Europskoj uniji otvara mnoge perspektive i koristi za našu zemlju, gospodarstvo i građane. Obavezuje nas da poboljšamo funkcioniranje jedinstvenog tržišta u BiH. To će ubrzati naše napore u približavanju Uniji.
Senad Softić, guverrner Centralne Banke BiH
